Библиотека

КЊИГЕ СТАРОСТАВНЕ: УЗБУДЉИВИ ПУТОПИСИ И „РОМАН О ЈЕГУЉИ” СЛАВНОГ МАТЕМАТИЧАРА ОБЈАВЉЕНИ СВОЈЕВРЕМЕНО У СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОЈ ЗАДРУЗИ
Океан – Мика Алас
Писали смо о овом изузетном човеку, једној од најзначајнијих фигура српске науке и културе свих времена („Геније са Савске падине”, НР, бр. 11). Знамо да је био учењак највишег реда, докторирао на Сорбони, српски академик постао у 31. години, основао београдску математичку школу, био један од првих осам редовних професора Београдског универзитета. Да је на Сави имао бродић „Карас”, виолину свирао у оркестру „Суз”, за рибарског мајстора еснафски испит положио. Мало је познато, међутим, да је Михаило Петровић Алас (1868-1943) учествовао у поларним истраживачким експедицијама, препловио далеке океане, посетио дотад непозната нам острва, и о томе објавио незаборавне књиге у Задругиним библиотекама „Поучник” и „Савременик”

Пише: Драган Лакићевић

Живот Михаила Петровића личи на роман, а његов лик на портрет књижевног јунака. Да није био изузетан, не би се ни определио за Српску књижевну задругу, да своја путовања, сазнања, открића – штампа у књигама ове установе, која се у његово време ближи својој педесетој години.
Летопис живота и рада Михаила Петровића има више од 600 страна. Написао га је најбољи познавалац Мике Аласа, Драган В. Трифуновић, свестрани приређивач његових књига, а објавила Српска академија наука и уметности. Тај летопис представља велику лекцију наше науке и културе.
Милутин Миланковић, који је с Миком делио „сопче” на факултету, и ово је рекао о Аласу: „Проводио је дане у риболову на Сави и Дунаву, а месеце на широком мору, крстарећи између једног и другог пола Земљиног. Исто оно што је био у науци, неуморни путник и истраживач, то је био у животу.”

КЊИГЕ У „ПОУЧНИКУ” СКЗ

„Љубав према риболову и води учинила је од Михаила Петровића страсног путника у егзотичне крајеве света. Године 1931. и 1933. боравио је као члан научне експедиције у северној поларној области, а 1935. у јужној поларној области.”
О томе сведоче његове књиге које је штампала Српска књижевна задруга.
Најпре је у редовном 35. „Колу” објављена његова књига Кроз поларну област – путопис дуж норвешких обала, поред Медвеђег острва, дуж обала Гренланда, сазнања о поларним трагедијама, о лову у поларној области, о лову на китове. – У једној антологијској едицији, намењеној класицима светске и српске књижевности и науке, нашли су се и научни путописи математичара, помног истраживача, који је умео не само да гледа и анализира, него и да промишља природу, људе и неписане законе света.
„На том свом путовању упознао је Мика северну и поларну област са свим њеним лепотама и страхотама, добио при прелазу поларног круга своје крштење, видео поноћно сунце у тренутку кад оно додирне површину мора и пушта водоравне зраке који, одбијајући се од морске површине, стварају чаробне слике…” – пише Миланковић.
На пучини Атлантског и Индијског океана – Алас је свирао виолину.
Стручне и научне радове Петровић је штампао од 1897. до смрти (1943) у многим листовима и часописима: Ловац и Српски књижевни гласник, Тежак и Економист, Политика и Летопис Матице српске, Рибарски весник и Гласник Подмлатка Црвеног крста… А књиге природњачких путописа наменио је едицији „Поучник” Српске књижевне задруге.
У Задругином „Поучнику” су три његове књиге.
Дело У царству гусара излази 1933. Ево само неколико поглавља из овог драгоценог путописног сведочанства: колевка јегуље – Саргаско море, Бермуди, Бахамска острва, Антили, Канарска острва, приче о гусарима, епизоде из морског пиратства...
Године 1936. Задруга издаје Петровићеву књигу По забаченим острвима. На океанским даљинама живот прати и описује Мика Алас са Саве, научник који спаја математику, философију и поезију. У тој књизи су острва јужног Атлантског океана, Острво Св. Јелене, Наполеоново путовање, Мадагаскар, острва јужног Индијског океана, опет лов на китове...
Најчудесније дело Мике Аласа већ својим насловом сугерише своју изузетност: Роман јегуље. И ово сазнање природе и њених неухватљивих закона штампао је у библиотеци „Поучник”. „Вековну природну загонетку” овог воденог створења Мика Алас открива математичким методом и умом у исто време. Живот у океанским дубинама, вели, има и „свадбено прекоокеанско путовање” јегуље, и „нерасветљене мистерије јегуљиних романа”. Књига је прво издање доживела 1940, а друго у другој Југославији, у обновљеном „Поучнику”, 1952.
Светлана Стипчевић, аутор књиге Књижевни архив Српске књижевне задруге 1892–1970, пронашла је једно писмо Михаила Петровића Аласа од 14. августа 1939. У писму се он обраћа Павлу Поповићу, секретару СКЗ: „Вратио сам се читав са прекоморске вратоломије и донео нешто новог материјала којим бих желео допунити Роман јегуље.” Писмо је писано руком и ћирилицом.
И трећа традиционална Задругина едиција „Савременик”, намењена делима савремених домаћих књижевника, прихвата Михаила Петровића, научника, као изванредног књижевника. У „Савременику” 1935. излази његова књига Са океанским рибарима: од француске обале до Њу Фунленда, поред обала Лабрадора, од Магдаленских острва на ушће Сен Лорана… Оно што су у тадашњем „Савременику” били песници и приповедачи – Ћопић, Десанка, Иво Андрић, у путописном и научном приповедању био је Михаило Петровић Алас.
И 1967. Задруга се сећа свог преданог аутора. Те године, у редовном 60. „Колу”, као 405. књига излазе Метафоре и алегорије Михаила Петровића Аласа, које је опет приредио Драган Трифуновић.
Како пролазе времена, тако се његове књиге читају и штампају све чешће.
Његова Сабрана дела у 15 књига објављена су у Београду 1998.

КАПЕТАН ХАТЕРА СА САВЕ

Путопис кроз поларну област започиње Алас сећањем на своју омиљену лектиру, Пустоловине капетана Хатере. „Оно о чему се у детињству и младости маштало читајући Авантуре капетана Хатераса од Жила Верна, и о чему је лично имао бледу визију проводећи дане и ноћи у зимским риболовима по Сави и Дунаву, пуним ловачких и бродарских авантура” – Мика Алас гледа уживо, у једној научној поларној експедицији.
„Једне лепе јунске ноћи, прошле, 1931. године, пошли смо нас шесторо, пет француских испитивача и ја, из Денкерка, најсевернијег француског морског пристаништа, право на север, у правцу Норвешке...” У северној Норвешкој придружују се скандинавској поларној експедицији од 24 учесника – физичара, океанографа и маринских официра. Путници не узимају озбиљно предсказивање енглеског астронома Харвуда, па доживљавају „ураган од ветра и олује, страховите буре на мору, праћене бујицом од дуготрајних киша. Тај ће урнебес бити праћен и необично јаким земљотресима и трусним катастрофама.”
Путопис Мике Аласа је историјски, географски и етнографски приказ северног света: земаља, градова, мора, а највише – живота поларне области. Он не пропушта да помене „злогласни морски вртлог Малстром, који је у току векова прогутао мноштво људских жртава, а за који су, у тим крајевима, па и на целоме северу, везане многобројне скаске и легенде…”
У књизи су карте путовања, фотографије рибара, Лапонаца и њихове деце, бродова, пристаништа, санти леда и ледених брда од десет милиона тона, глечера Гренланда, саоница на леду… А више од тога дају приповедне слике: призори и доживљаји, подаци и закључци одличног казивања свестраног писца и научника.
Узбудљиви су сусрети са белим медведима, живот Ескима у потрази за храном, лов на делфине. Ту су и прегледи историјских покушаја да се приђе што ближе полу – имена, датуми, достигнућа претходних поларних експедиција. Мика Алас зна и потраге за несталим експедицијама и њихове научне циљеве – а све то у јединственој светлости крајњег севера, између неба и леда. Пустоловина храбрих овде је пустоловина научника.
Тамо где живе бели медвед, фока, морж, кит, поларни во – долази и стари морски вук из Београда: Михаило Петровић Алас.
Професор Алас је желео да о занимљивостима са својих путовања обавести шири круг радозналих људи. Отуд велики број његових текстова у многим новинама и часописима: „Шта су поларне експедиције”, „Међу људима најпримитивније расе на свету”, „Тешкоће и опасности путовања кроз поларну област”, „У постојбини правога гусарства”, „Три недеље у центру највећих риболова на кугли земаљској”, „Један велики муслимански гусар”, „С ловцима морских слонова”, „Једна северна оаза”, „Како изгледа путовање на санти леда”, „Северна чуда”, „Пловидба под морем”, „Лов на ајкуле” – да поменемо само чланке из Политике од 1931. до 1941.
„Он је често прекорачивао и крајње границе испитаних области и откривао нове пределе.” (Миланковић)

ПОСЛЕДЊЕ ПУТОВАЊЕ МАЈСТОРА

Године 1941. Мика Алас је пензионисани професор универзитета. На почетку рата он се сам пријављује војној команди при Генералштабу и тражи униформу која му припада као резервном инжењеријском потпуковнику. Априла месеца заробљен је у Сарајеву. Не желећи да скине униформу и тако избегне заробљеништво, одведен је у немачки логор у Нирнбергу. Одатле је пуштен на интервенцију свог друга из младости принца Ђорђа Карађорђевића. „Болестан и изнемогао, септембра месеца враћа се из заробљеништва у разорени Београд.”
Дело Прости бројеви објавио је 1943. Мада стар и слаб, активно долази у Српску краљевску академију… Умире 8. јуна. „Сутрадан рибари и аласи пренели су на рукама ковчег са посмртним остацима свог мајстора до Саборне цркве. Од покојника опростили су се говорима: епископ Венијамин, проф. Милутин Миланковић, и проф. Никола Поповић.”
Миланковић је, између осталог, рекао: „Пред смртним остацима свога бесмртника, оплакује српска наука свог највећег математичара Михаила Петровића. Са њима се та наша наука, ношена широким крилима његовог генија, уздигла до висине да је сагледа цео научни свет…”

***

Дружина „Нада”
У четвртом гимназије направио је хемијску лабораторију у својој кући. Доцније је хемију повезао са математиком.
„У школи је друговао са Јованом Цвијићем, Павлом Поповићем, Јашом Продановићем, Владимиром Рибникарем, Љубом Јовановићем...” Упамћена су њихова састајања у дружини Нада.

***

Са Милутином
Давио се 11 пута, једанпут са принцем Ђорђем. Постоји легенда да никад није научио да плива. Милутин Миланковић учио га је да плива на Дунаву код Вуковара, кад је Петровић долазио у Даљ код Миланковића.
У архиву Српске академије наука сачувана је шаљива песмица, пуна рибарских и математичких речи, из пера академика Миланковића: „Од свих наших научника / најјачи је мајстор Мика…”

***

Цепанице за димљење рибе
Из Трифуновићевог Летописа сазнајемо да је 1908. био на конгресу математичара у Риму, у Торонту 1928 (одатле отишао возом у Ванкувер), у Цириху 1931, у Лијежу 1932, на семинару на Сорбони 1928, у Њујорку 1940 – готово на 40 конгреса… У Швајцарску ишао са принцем Ђорђем, у Русију носи цепанице за димљење рибе...

***

Заслуга
„Велика је заслуга Микиног школског друга Павла Поповића што је Мика своја прекоокеанска путовања описао, а Павле те путописе уврстио у издања Српске књижевне задруге. После сваког таквог путовања, док му је оно било још свеже, у памет, Мика је написао о њему по једну књигу.” (Милутин Миланковић)